Autor: Almin Kaplan

Nau0161 se u017eivot dogodio do rata, sve poslije je obmana. Tako bi nekako moj otac rekao da je znao govoriti. Danas, gledajuu0107i na njegovih sedamdeset godina, dojma sam da ih je velika veu0107ina prou0161la do 1993. kada su u selu pou010deli sukobi, a on odveden u logor.u00a0

Ono u0161to se dogau0111alo nakon mirovnog sporazuma pa sve do danas, a tu je stalo viu0161e od u010detvrt stoljeu0107a, vrlo je malen i klaustrofobiu010dan period. Niko od nas, pogotovo otac, nije nastavio dalje nakon rata. Pogotovo ne na nau010din na koji je svoj u017eivot u017eivio do tada.

Rodio se 1950. kao drugo dijete svojih roditelja. Prije njega, roditelji su imali ku0107erku Hajru kojoj je bilo pet godina kada je otac zanijet. Svog oca nije upamtio, umro je mlad, ubio ga konj dok je on jou0161 bio u utrobi. Od ono malo priu010da koje je otac priu010dao, znam da ga je konj udario na gumnu gdje se vru0161i u017eito i da su ga nau0161li tek naveu010der; leu017eao je iza suhozida gdje ga je odbacilo konjsko kopito udarivu0161i ga u prsa. Ocu je majka ispriu010dala da je bio modar ko u010divit jer mu je od udarca puklo srce iz kojeg se, taman ko iz boce, po njemu razlila krv.

Dok je ou010deva majka radila na polju, oca je odgajala njegova sestra, a moja tetka Hajra. Njih dvoje, tako malih, odru017eavali su kuu0107u, hranili stoku i u010dinili sve da umornu majku u0161to bolje dou010dekaju. A majka, koja se inau010de zvala Emina, radila je s konjem, i to bau0161 onim koji joj je ubio muu017ea. S njim je orala vinograde, gonila duhan i drva. Otac je znao, kad bi se u onim rijetkim trenucima raspriu010dao, reu0107i kako majki nikada nije oprostio zau0161to u017eivotinju koja mu je ubila oca nije smakla. Jer nije mogao shvatiti da neko hrani ubicu, tapu0161e ga po sapima, s njim mou017eda i razgovara.

Otac je jou0161 kao mali pou010deo raditi na zemlji. Sa majkom bi odlazio u vinograd i okopavao oko loza kuda konjski plug nije mogao dohvatiti. Brao je duhan, nizao ga, sadio krompir, poslije ga iz zemlje vadio i karijolom izgonio s njiva koje su leu017eale u dolini.u00a0

Prvih osam razreda zavru0161io je u seoskoj u0161koli. Od svih u0161kolskih uspomena iz tog perioda najviu0161e se prisjeu0107ao uu010diteljice Rabije. Bila je iz gradske porodice i seoskoj je djeci svojom pojavom i odijevanjem ulijevala strahopou0161tovanje.

Uu010diteljica Rabija bila je blage naravi, rijetko ih je kau017enjavala, a njihove nestau0161luke nikada nije prijavljivala roditeljima. On i njegovi rou0111aci u010desto su joj od kuu0107e nosili kiselog mlijeka ili kokou0161jih jaja.

Veu0107inu ovih sjeu0107anja ispriu010dala je moja majka dok bi otac bio na putu. A i njoj ih nije ispriu010dao on, nego moja nena Emina koja je jou0161 bila u017eiva kad ja majka pou0161la za oca. Ispriu010dala joj je i to kako su u zimskim mjesecima ou010devi morali donositi drva za furunu u maloj seoskoj u0161koli u koju je iu0161ao otac. Jedino je on svoja drva nosio sam. Ja sam se kao mali napinjao da zamislim uu010dionicu u kojoj sjedi moj mali otac i sluu0161a vatru u peu0107i.u00a0

Tek kad sam prvi put prou010ditao Vlak u snijegu Mate Lovraka, vrijeme ou010devog djetinjstva postalo mi je jasnije. Poslije osnovne u0161kole otac je upisao stolarski zanat. O tom periodu ou010devog u017eivota nismo znali skoro niu0161ta. O njegovim srednjou0161kolskim danima niu0161ta nije znala ni nena Emina koja je tada oca poslala u internat u blizini nekog franjevau010dkog samostana u Mostaru. Ono u0161to znamo jeste da je odmah po zavru0161etku zanata dobio posao stolara na otoku Hvaru.u00a0

Tamo je radio dvije godine, nakon u010dega se zaposlio u u0160pediciji. Prije toga je polagao vozau010dki ispit za kamion bez prikolice, a odmah zatim i onaj kojim je stekao pravo upravljanja jou0161 veu0107im vozilima.

Prvi ou010dev kamion kojeg se sjeu0107am bio je u017euti TAM. Po dolasku s puta otac ga je parkiravao odmah iza kuu0107e. Sjeu0107am se jutara kad bih osluu0161kivao je li se vratio. Nau0107ulio bih uu0161i i u neku nevidljivu mreu017eu hvatao u0161umove. Ou010devo disanje dok spava, bilo da je u sobi gdje smo majka i ja, ili u onoj drugoj, odmah bih uhvatio. Tad bih istru010dao iz kuu0107e i provjerio je li kamion na svom mjestu ili ga je otac nou0107as ostavio u firmi.

Ponekad bi mi otac dopustio da se u kamion popnem i tamo se igram. I danas se uzbudim kad o tome razmiu0161ljam. Otac me dovede do vrata kamiona koja gledam iz svoje u017eablje perspektive, otvori ih pa me uzme ispod pazuha i pomogne mi da se uspnem. Upozori me u0161ta ne smijem dirati i onda za mnom zatvori vrata. Ja bih tada, omamljen mirisom u0161oferske kabine, mau0161tao kako sam i su00e2m kamiondu017eija i kako bau0161 kroz nau0161e selo vozim velikog TAM-a. Zamiu0161ljao bih djecu koja stoje pored puta i dive mi se dok okreu0107em veliki volan, u010das u jednu, a u010das u drugu stranu. Otac je TAM-a koristio i za liu010dne potrebe. S njim smo iu0161li u drva, gonili sijeno ili grou017eu0111e.u00a0

U novembru, kad bi se vagao duhan, otac je i rou0111acima bale duhana odvozio do duhanske stanice. Sjeu0107am se kad je u selu nekoliko seljaka kupilo traktore marke Tomo Vinkoviu0107, te kako ih je moj otac dovezao na svom kamionu i kako su ih do kasno u nou0107 istovarivali. Oprezno su ih s karoserije svozili preko debelih dasaka koje smo zvali pontovima.

Nakon TAM-a, otac je u u0160pediciji zaduu017eio MAN-a. Taj je kamion bio puno veu0107i i otac ga viu0161e nije mogao parkirati blizu nau0161e kuu0107e. Poslije MAN-a otac u0107e jou0161 jednom zamijeniti kamion i uto u0107e pou010deti rat. Tada u0107e se vratiti TAM-u, ali ne onom koji je vozio prije, veu0107 drugom, novijeg tipa.

Novog u0107e TAM-a otac na neki nau010din zaplijeniti u svojoj firmi i dovesti kuu0107i. Tada sam veu0107 bio velik da bih se u kamionu igrao u0161ofera pa sam tamo odvodio rodice i s njima se igrao doktora. Iza siceva je bio leu017eaj na koji bi one lijegale, a ja im kroz u0161tramplice u guzice udarao drvene injekcije.

Jednog dana u0107e otac na novom TAM-u otvoriti ceradu, gore u0107e se popeti i metlom pomesti pod. Onda u0107e se za njim popeti i majka i pod izribati. Poslije su iz sela rou0111aci donijeli serdu017eade i tepihe i prostrli u0161perplou010de od kojih je pod karoserije bio sagrau0111en. To je bila priprema za rat od kojeg u0107emo bezuspjeu0161no pokuu0161ati pobjeu0107i ou010devim kamionom.

Sjeu0107am se da smo se vozili dugo i da je otac kamion pun u017eena i djece najednom, naglo, zaustavio. S brda okolo, koja smo gledali kroz otvor na ceradi, puu0161karali su se vojnici. Otac je urlajuu0107i iz kabine govorio da legnemo po podu i da ne mrdamo. Onda je kamion okrenuo i povezao ga najbru017ee u0161to je mogao. Vozili smo se tako neko vrijeme i onda se ponovo zaustavili. U kamionu je vladao muk, u010dulo se samo kako otac otvara svoja vrata, izlazi iz kabine i korau010da. U tom trenutku sam sumnjao da li je taj neko uopu0161te moj otac. Kad mu se ukazala glava u otvoru, bio je blijed.

u201cJeste li se prepali?u201d rekao je.